Objavljeno od strane: lovci | 22/12/2010

Divlja svinja u našim lovištima

Usled stalnog uznemiravanja od strane čoveka, u većini naših lovišta divlje svinje su najaktivnije tokom noći tj. od sumraka do svanuća. Tada im je kretanje najintezivnije dok se tokom dana odmaraju ili ograničeno kreću samo u najvećim gustišima ili najzabačenijim delovima lovišta.
Divlje svinje najčešće žive u čoporima koji mogu biti:
– čopori sastavljeni od jedne ili više divljih krmača s njihovom prasadi koje se udružuju radi lakše zajedničke zaštite prasadi u najmlađem uzrastu.
– mešoviti čopori gde divlja krmača uz ovogodišnju prasad vodi i svoje prošlogodišnje potomstvo
– čopori jednogodišnjih životinja često iz različitih legala
Stari zreli veprovi žive usa-mljeno osim za vreme bukarenja, kada prilaze čoporima noću a danju se odmaraju u njihovoj blizini. Jalove ili prestarele divlje svinje kao i bolesne ili ranjene i mlađe jedinke se takođe kreću usamljeno. Divlja krmača pred prašenjem se izdvaja iz čopora i traži skrovito mesto da se oprasi.

Odnos polova-
Podaci iz literature ukazuju da i kod ove vrste divljači odnos polova u prirodi treba da bude 1:1 i to u svim dobnim razredima, kao i da je najracionalnije u populaciji održavati gazdinsku starost od 7 godina (nazimad + 6 godina). Godišnje promene uzrokuje prirast koji iznosi prosečno 4 jedinke po zreloj ženki (10 dvogodišnjakinja i 20 starijih) iz prolećnog fonda.

Odnos prema staništu –
Divlje svinje imaju veoma veliki radijus kretanja, možda najveći od svih vrsta divljači (izuzimajući medveda) koje naseljavaju neka od naših lovišta.
Osnovni uzroci njihovih migracija su prenamnoženost i nedostatak hra-ne. U potrazi za hranom divlje svinje prelaze razdaljine i od više desetina kilometara dok naprotiv u staništima sa dovoljno hrane uporno borave i pored intezivnog lova. Posebno zreli mužjaci u periodu parenja mogu prelaziti ogromne razdaljine zbog čega ih u nekim lovištima nazivaju „poštarima”. Zbog velikog radijusa kretanja divljih svinja, slično kao i kod gazdo-vanja jelenskom divljači i medvedima, neophodno je formiranje lovnih područja u okviru kojih pojedina lovišta međusobno usklađuju planove uzgoja i korišćenja divljih svinja.

Ceo članak i još mnogo toga, možete pročitati u novom broju časopisa „Lovac“,  koji možete preuzeti sa sajta Lovačkog saveza Srbije

Advertisements

Kategorije